foto: Miloš Krstić / Exit Photo Team

Dame i gospodo, žaba je zvanično skuvana i spremna da se posluži. Manje je sada bitno da li volite žabe ili ne, jer u ovom slučaju, žaba smo mi.

Nemoguće je početi reportažu prvog dana Egzita 2024. (ne računajući “nultu” sredu) bez uvoda koji se dogodio u 19 časova na novosadskom Trgu slobode, ispred Gradske kuće i pored Egzitovih štandova za informacije i prodaju ulaznica. Tamo je grupa opskurnih troglodita, skrhanih manjkom stida i sive tvari u lobanjama, te “hroničnom nejebicom” (A.Kišjuhas), odlučila da svečano obeleži “oslobođenje Srebrenice”, što je inače fensi naziv za proslavu genocida nad nesrpskim življem pre 29 godina.

Hroničari će u letopisima ostaviti podatak da je policija čuvala šaku klerofašista kako ih ne bi linčovala malo veća šaka svesnih građana i građanki iz naseobine od pola miliona duša, koja se nepravedno i ničim izazvano naziva gradom, a sve to naočigled i pokraj Egzitovih šatri, na početku festivala čija vizija, preuzeta sa veb-sajta, glasi doslovno ovako:

“Čovečanstvo i Zemlja u harmoniji na svim nivoima”

Evo kako je ta harmonija izgledala, u ruhu “ubrzane evolucije ljudske svesti”, što je inače jedna od smernica festivalske zvanične misije:

“Dobar dan, koliko je dnevna ulaznica za danas?”

(US-TA-ŠE, US-TA-ŠE, US-TA-ŠE!!!) – Karta vam košta toliko i toliko.

“U redu, a koliko je komplet?

(MAMU TI JEBEM IZDAJNIČKU, KOMUNJARE, UBI GOVNO BRAĆO SRBI!!!) – Komplet staje ovoliko.

“Hvala, kažite mi samo šta mi sve treba za kamp mesto?”

(kreće gurka, šutka, policijsko razdvajanje i vijanje učesnika tuče preko Trga) – Potrebno vam je to i to, ili ovo i ovo. Ne brinite, pomoći će vam tamo ako nešto zagusti.

###

Doduše, nije da se Egzit totalno ulenjio i sve prepustio stihiji, kao na tom i takvom gradskom Trgu. Zna se neki red na jednom od najboljih evropskih i svetskih festivala. Recimo, imamo dirljivu i toplu ljudsku priču o zastavi “Nema predaje”, koji i dalje krasi bedem Petrovaradinske tvrđave, ljubaznošću nepostojanja kičme u festivalskoj organizaciji. Iako je u suprotnosti sa Egzitovom misijom i vizijom, iako skoro sve osobe sa trunkom ukusa smatraju da izgleda jadno i bedno, iako nikome ne koristi osim mržnji samoj, ona tamo stoji kao simbol nacionalne i državne politike, čiji se dometi mere stanovima i vozilima u vlasništvu političkih lidera.     

foto: Lav Boka / Exit Photo Team

Ako vam to nije pouzdan znak da na Egzitu ima neki red, harmonija i vizija, znajte da od pre nekog vremena u pres-centar ne sme da se unosi alkohol. Ako to ne vrati Kosovo u srce Srbije, onda definitivno ništa neće.  

Četvrtak je standardno bio slabije posećen i očekujemo da se publika masovnije odazove danas (petak) i posebno sutra. Da li zbog manjka gužve ili neke nama neosetne promene, tek publika je širom grada i na Đavi delovala blago anestezirano, čast izuzecima, i klasična festivalska histerija je volšebno izostala.

Elem, “vizija i misija” Egzita podarila nam je retko nekvalitetno veče na Glavnoj bini, koja se ove godine hiper-nemaštovito zove po Tesli, jer mi druge velikane i pionire očigledno nemamo. Da se kvalitet muzike meri brojem klikova i pregleda, onda bi Oliver Tree i Gucci Mane uvodili Rolignstonse u Kuću Slavnih Roka, a matori Britanci bi svirali “Gimme Shelter” na Rege Stejdžu, u šest ujutru.

foto: Igor Stanić / Exit Photo Team

Da ne grešimo dušu, blesavi Oliver Tree zapravo zvuči dobro uživo i njegova priča, muzika, nastup i ceo paket imaju nešto da ponude, posebno zumerima i digitalnoj generaciji Ne previše, ali imaju, i razumljivo je da ga mladi vole jer spram drugih zvanica zbilja ima talenta i umeća. Na primer, Đorđe, Vekac i Venok taj i takav trep ne bi mogli da prodaju gluvonemom psu, ali našoj publici zacijelo mogu i zato su se uostalom našli na Glavnoj bini, da poruče mladima šta im u životu najviše nedostaje i čemu moraju stremiti.

Ne, naravno da nisu demokratija, institucije Republike, mir, prosperitet i socijalna pravda, već keš i sve što se za njega vezuje, a ovih se dana vezuju i vo, i čovek. Zaista je teško reći šta je vulgarnije  niže na muzičkoj evolutivnoj lestvici, note ili tekst, mada je takav odabir organizatora dobar kao šlagvort za glavnu zvezdu prve večeri Folkerijade, ovaj, Egzita 2024.

Gucci Mane realno zvuči bolje nego naše raspale trep skupine, skuplja je to gaža i produkcija, ali to je kao da kažete da je neka hrana ukusnija od fekalija – i nije neka reklama. Poruke koje tzv. umetnik šalje su demonski niske i primitivne, seksističke, ultra-materijalističke, samohvalne i bez ijednog zračka samorefleksije i promišljanja stvarnosti dubljih od Vardara u avgustu. Ukratko, idealan kandidat za Glavnu srpsku binu i omladinu koja uglavnom ima petice i četvorke iz srpskog jezika, ali njih trećina ne znaju sva pisana slova Azbuke.

foto: Matija Borbelj / Exit Photo Team

Da bi se izlečili od zračenja trepom otišli smo na Fjužn Binu, gde su vezano prašili Ritam Nereda i Grci koje mea parvitas još nije čula – Villagers of Ioannina City. Domaći bend nije razočarao i dobro je bio posećen, ali nešto je tu falilo tonski i sećamo se jasno jačih izdanja Ritma Nereda na Egzitu.

foto: Marko Ristić / Exit Photo Team

foto: Ilija Marjanović / Exit Photo Team

S druge strane, Villagers of Ioannina City su prilično osvežili taj festivalski dan i lepo je bilo slušati bend koji je folkerski u pravom i pozivitnom smislu. Njihova kombinacija roka, psihodelije i tradicionalnih zvukova sasvim dobro zvuči u stoner momentima izvedbe, topla preporuka, i mada bend nije za svačije uši i čini se da bi sasvim dobro prošli na Beer Festu.     

foto: Ilija Marjanović / Exit Photo Team

Na Dens Areni beše velikan Carl Cox, ali ne znamo kako se narod proveo, verovatno dobro. Ima na toj bini dobrih imena i zvuka, ipak je to festivalski najjači brend, ali je pogolem problem to što ima i publike previše sklone izlivanju emocija, snage, udova i piva.   

foto: Todor Milivojević / Exit Photo Team

foto: Nikola Žigrai / Exit Photo Team

Šta smo još imali?

Limenka piva je 500 krvavih dinara, policajac na ulazu je bio najljubazniji za sve ove godine, nismo videli incidente, guranja i čepove, sve što je besplatno ima velike redove, a “Novosadska ulica” kod hotela Leopold I sada je ne samo izbačena iz koloseka i bez bine, nego je totalno zatvorena za posetioce festivala i tamo kroče samo gosti hotela.

foto: Marko Ristić / Exit Photo Team

A, da se Egzit lepo nazove Guča Mejn, pa da svima bude lepo?