Poljski blek-metal bend Batuška neće održati koncert u Beogradu zato što se jedan pop, preciznije iguman, oslonio na moć društvenih mreža i preko njih ljubazno umolio da se ta nečastiva rabota otkaže, a ukoliko se nastup ipak održi, da se verni narod svejedno okupi ispred i mirno demonstrira protiv “skrnavljenja svetinja” i uopšte nedoličnog ponašanja članova grupe Batuška.

Dobro ste pročitali, iguman je banovao koncert “satanista” služeći se društvenim mrežama i takoreći ličnim vlogom, a zbunjeni mediji i mentalno paralisani građani i građanke izvoleli su zaključiti da je do nasilnog otkazivanja koncerta došlo zbog, citiram, “pritiska javnosti”.

Taj pritisak javnosti je u Srbiji pojava podložna različitom tumačenju, najčešće najjačeg u gomili. Naime, kada zbog realnog pritiska javnosti moraju da lete fotelje i funkcije, onda taj pritisak naprasno postaje ultimatum izdajnika i stranih plaćenika, ili prenaduvana afera tajkunskih medija. Recimo, postoji više nego opipljiv pritisak javnosti da policajac Dušan Mitić ne mora da vodi dete na igralište u po bela dana sa dva puna pištolja ispod jakne, jer mu je život ugrožen zato što je, zajedno sa kolegama herojima, rasturio državnu fabriku droge u Jovanjici.

Iguman i patrijarh se tim povodom nisu oglašavali. Državna fabrika skanka pod oružjem vojske, policije i Vojno-obaveštajne agencije nije pretnja po moral, vrline, čistoću duha i tzv. srpske tradicionalne vrednosti, ali jesu Poljaci čije pojanje i odore koriste pravoslavne motive.

Ukoliko se pak dogodi suprotno i pritiska javnosti zapravo nema, ali postoji potencijalna politička dobit, onda bulažnjenje dokonog igumana preko noći prestaje da biva to što jeste – notorno prosipanje gluposti, i pretvara se u famozni pritisak javnosti koji je Alfa i Omega srpske stvarnosti i donošenja odluka u javnom interesu, ali samo pod uslovom da se poklopi sa izbornom i popularističkom agendom Voljenog Lidera.

Da ne nosi mantiju, iguman bio mogao fasovati tužbu za kršenje Ustavnog poretka. Pošto ima mantiju, a Srbija nema tužilaštvo, njegov somnabulni vlog je evoluirao u pritisak javnosti.

To što iguman i njegovi fanovi ne razumeju umetnost i njene postulate potrage za istinom nije verovatno nikoga iznenadilo, ali jeste šokantna mera u kojoj sveštenik ne poznaje zakone Republike kojoj tobože služi i od koje dobija platu za svoj duhovni “rad”.

Stvari su ovde tragično jednostavne i dok god poljski bend Batuška ne prekrši neki od srpskih zakona, niko i ništa ne sme da im onemogući da se svojim poslom javno i legalno bave. Braneći njihovo pravo da na sceni budu provokativni, neumesni i uvredljivi, mi štitimo pravo na posebnost svih nas u publici ili van nje, dok god nije prekršen nijedan pisani zakon Republike.

Teza da poljskim umetnicima valja zabraniti nastup zbog “povrede verskih osećanja” posebna je priča naše mračne sadašnjosti. Pop to očigledno nije u stanju da zamisli, ali probajte vi: na šta bi ličila država u kojoj građani i građanke podnose krivične tužbe zbog povrede osećanja? Da li postoji mentalno i emotivno zrela osoba u Srbiji kojoj osećanja nisu povređena 18 puta dnevno? I koji bi autoritet o tome odlučivao, po kojim merilima, i čija bi duševna kvadratura i poroznost bil etalon za određivanje stepena patnje oštečenih? Gde su igumanova osećanja dok traju rijaliti programi, dok mu kolege pipaju decu, ili dok Voljeni Lider vređa i ponižava sve što hoda, u vidokrugu i van njega?

Pop bi morao znati da krivična dela uvrede i klevete već postoje, ali ona u sebi sadrže neke ključne detalje koji ih razdvajaju od povređenih osećanja: nisu iznete na sceni tokom umetičkog dela (kakvog god), po sadržaju su proverljivo lažni i u stanju su čoveku realno uništiti život, zdravlje, imovinu…

Rečnikom koji će razumeti i pop i njegovi fanovi, slučaj može da se postavi i ovako: Ja, I.M, JMBG taj-i-taj, pod punom krivičnom odgovornošću izjavljujem da je Svetlana Ražnatović rođ. Veličković dželat svake kulture i moralnosti, svetovne i duhovne, osuđivana privredna prestupnica, lažna vernica i krimogena osoba u društvu okorelih gangstera, izvođačica najgoreg smeća i generator animalnih poriva, pokvariteljka mladog i starog, i ognjišta i klima uređaja, i zavičaja i solitera, i nejači i krimosa sa vrelog asfalta, dakle, izjavljujem i smatram da je dotična osoba dno iznad kojeg se nalazi dno-dna, u svakom smislu, ali mi na pamet ne pada da joj branim Ustavom garantovano pravo da svoje đubre od muzike o svom troški i vremenu izvodi ama gde god poželi, a s moje strane ću se legalno i nenasilno postarati da na taj događaj ne dođem ni ja, niti ljudi koje volim ili cenim.

To tako ja, grešan i skučen.

Međutim, ovaj pravovernik široke duše ide korak dalje. U svom bogougodnom vlogu, on tako dobar kakav jeste, kao i Voljeni Lider uostalom, ne bi nikoga da dira i napada, već skromno umoljava da se koncert ne desi, a ukoliko već mora da se ispoštuje ta đavolja neprijatnost zvana Zakon Republike Srbije i prokleti Ustav koji dozvoljava slobodu govora i umetničkog izražavanja, onda bi bilo lepo da se narod mirno okupi tamo i dostojanstveno demonstrira protiv “skrnavljenja svetinja”, jer svi znamo da ništa nije pitomije i bogobojažljivije od verskih fanatika u protivpravnom teranju.

Uzgred, to i jeste pravni lek u celom slučaju. Nezadovoljnici povređenih osećanja imaju svako pravo da se bune ispred koncerta i traže da se zabrani, a policija i tužilaštvo da im priopće da izaberu vlast koja će koncerte ove vrste staviti van zakona. Recimo, Srpska Pravoslavna Stranka.

Ako ova uvijena pretnja nije SLAPP manevar igumana, ne znam šta jeste. SLAPP tužbe (Strategic Lawsuit Against Public Participation) uvezene su kao omiljeno sredstvo obračuna bogatih i privilegovanih potiv sirotinje i najnižih kasti, odnosno novinara i medija. Bez obzira koliko optužba bila bizarna i neosnovana, tuženo lice, medij ili firma imaju se zastrašiti da bi od svog posla odustali, a pravi kriminalci ostali nedodirnuti i nepomenuti. Krik, Birn, Cins, pa i moja malenkost protiv tzv. pokreta Levijatan, mete smo takvih tužbi, a oni koji ih podnose nadaju se da će nas obeshrabriti i na odustajanje naterati dužina sudskog procesa, naporna saslušanja i suđenja, i na koncu trošak na koji nismo svi spremni.

Ukoliko ovo pak nije SLAPP pretnja, onda je čisto gangsterska.

“Znate, ne bih ja vama ništa, ali ima agresivnog i ljutog sveta, mogli bi se uvrediti ovim što radite i govorite, pa ko zna šta bi moglo da vas snađe, molim vas budite oprezni.” Druge novinare i mene ovakve rečenice ne plaše, ali organizatora koncerta očigledno jesu i svirke Batuške po svemu sudeći neće biti, osim ako Voljeni Lider naprasno ne posluša zakon umesto ankete.

Bude li koncert stvarno otkazan, sledi nova “penetracija morala u stanovništvo” (parafraza beogradonačelnika A. Šapića). Sledeći put, igumanu se neće dopasti vaše pravo na abortus. Posle toga, stradaće mu osećanja jer ateisti imaju ista prava na papiru kao vernici. Ubiće ga giht jer žene imaju pravo glasa, a homoseksualnost mora biti krivično delo, inače će prah Svetog Save odleteti u Zagreb i Rim. Veronauka obavezan školski predmet, razvodi van zakona, trijaža prvo u ckvi, pa u bolnici.

I Voljeni Lider će aminovati, jer mu ide na vodenicu.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.