Stanišića i Simatovića niko nije sačekao na aerodromu. Sad ću da se userem od plakanja, stvarno….


Ovi rijaliti programi su strašno loše koncipirani. Imamo sve moguće Varijacije Na Prostotu I Glupost, a producentske kuće nikako da nam ponude nešto zaista osvežavajuće i poučno. Evo, na primer, prvi bih glasao da novac od TV pretplate bude utrošen na rijaliti šou pod nazivom “Zini da ti kažem”, u kom bi prvi gost bio, recimo, premijer Ivica Dačić, kom bi oralno/rektalno ubacili medicinsku sondu i puštali snimak uživo.

“Diskaveri” bi propao sutra.

I onda lepo upalimo TV i pažljivo pratimo crevne signale i šta ždere & loče v.d. premijera. “Stigli su Frenki i Jovica ?”, pomisli usplahireno Ivica, nabaci osmeh broj 43, obriše znoj s čela, eskivira novinare i ne ode na aerodrom da se pozdravi sa starim drugarima. Malo mu je frka ali ništa što decenijska praksa jedenja govana ne može da isfolira.

Ali šta – rad govana i stomačne matice nepogrešivo odaje Svetu Istinu! Sve se nešto stiska, prducka, kompresuje i anlasuje, da se neko možda ne bi dosetio da je Dačić Ivica jebeni saučesnik u monstruoznim zločinima protiv građana/ki svih zemalja regiona, a ponajviše prokletih nas! Avaj, ne biva, od svih govnara-drugara na aerodromu se pojavio samo taze perforirani Predrag Danilović. What the fuck ?! Hoće li ova dvojica ulagati u basket s ljudskim glavama ?

Elem, to što Vučiću i Dačiću trnu guzice zbog nekih stvari koje bi dva Nevina Čoveka mogla da istrtljaju, a jebem li ga – ratni zločini su krivično delo koje ne zastareva, mene ponajmanje sekira. To je pitanje za tužilaštvo i njihov rak i sede vlasi u nastanku. Više me jebe to što su haške cvećke doletele avionom vlade Republike Srbije, a što smo svi mi kastrirani babuni platili, a to me negde vređa kao čoveka i komunistu. Vladin avion ?! Da me jebeš, išli bi mi ekonomskom klasom KLM-a do Pešte, pa nek ih očarana rodbina pokupi zajedno sa vajkremom, sirom i pampers pelenama.

Što me podseti, jel’ jede neko sir u uslovima svetske ekonomske krize ? Ja ga volim i rado ga se sećam…

I šta bi dalje ? Kao da čarobni povratak Doroti i Totoa iz Oza u Kanzas nije dovoljan, kolege su se postarale da mi upropaste subotu vešću da ćemo prodati “Telekom” za neke pare. Uz vesti stoji fotka, naravno, ko bi drugi nego Mlađan Dinkić, u svoj raskoši smrada kog emituje i besplatno distribuira po Srbiji.

Oprostite, muzička gromado, a jel’ Vama tata kupio “Telekom” da ga tako olako dajete ili šta ? Nema para u državnoj kasi ? Pa ko se o kasi stara, majku mu jebem ? Ko zapošljava masturbatore ? Ko ima 32 savetnika po kvadratnom metru ? Kome su dnevnice veće od ionako velike plate ? Ko se švrćka u audiju 8 ? Ko se qrči da kupuje originalne diskove ? Ko bi pojeo kofu govana uz “nutelin” osmeh, samo da ne popije smenu ? Ko reč “integritet” traži u rečniku ? Ko je ubeđen da ima sluha ?

I još ja naivan mislio da je Kijanu Rivs kastingom za “Malog budu” pomerio granicu prihvatljivog sranja za konzumente. Ovaj ih je sve zajebao…

Ništa deco, jednog dana ćemo se probuditi i shvatiti da su nesposobni rasadnici nerealnih obećanja prodali trotoare i drvorede i da su sve vreme kulturu i nauku držali na ‘lebu i vodi. A tebi dan lep i – tuđ.

I onda će u zlatnoj životnoj dobi sa mehanički-enhanced Mirom Adanjom Polak da kenjaju o srpskom identitetu i kulturnoj baštini, čije tragove lovi Indijana Džons po “Ajvi lig” koledžima. Što je najbolje – raja će i dalje gledati sapunice.

Jebiga, teško Srbin u “Matriksu” guta crvenu pilulu. Osim Dinkića, koji zguta i plavu, svari, povrati u bocu i čuva za izbore.

Znaš ti zašto

I

1.6.2013.