Gospođica K imala je običaj da nakon popodnevnog čaja odlazi u biro za izgubljene stvari. U zavisnosti od vrste čaja, njegove toplote, količine šećera i mleka, K je birala garderobu i osmeh. Somot uz gruzijski, platno uz zeleni, pliš sa crnim ili svila uz kamilicu.
Šećer, mleko i toplota su, zapravo, bili krajnje nebitni u tom ritualu i K je to znala, ali se sama pred sobom pretvarala zbog prozora u njenom stanu. Oni su, mislila je K, ogledalo grada i pred njim, tim ljudima i pojavama, dama je želela da se ophodi svečanije. Strašno je mrzela male prozore i opuštene, nesvečane situacije.
Tri ormara grcala su pod teretom nepotrebnih odevnih predmeta i gospođica je na njih bila ponosna samo zato što je uvek imala jedan osmeh više. Uvek drugačiji i kriptičan, “osmeh za poneti”, kako ga je zvala njena majka.
O tom osmehu je i reč – izgubila ga je.
Nesrećni mladić M radio je u Birou već dve godine i činilo mu se da će tu i skončati. On, naime, nikada nije gubio stvari i na tom radnom mestu je pronašao svoju sudbinu, kad već ona nikako da priđe njemu. Bio je školovan za nešto sasvim drugačije, iskreno se trudio da radi u struci ali nijedan od do sada ponuđenih poslova nije mu golicao dušu.
Zašto je M i dalje bio nesrećan ? Ne, nije zato što je bio zaljubljen u K, niti zbog lažne nade koju mu ulivala bez imalo namere tokom svake posete Birou. Čak ni zbog očajnog odabira garderobe, u čemu je K briljirala.
M je bio nesrećan zato što je, i pored svih stvari koje je uspeo da sačuva, bio ubeđen da je pogubio svoje pogrešne i ispravne želje, i sve one između. Jadan, nije znao, niti mu je iko to mogao reći – osim K, koja je ćutala i rovarila tražeći osmeh, da je on zapravo na mesto koje mu je uvek pripadalo i pripadaće.
K je u svemu ostala srećna, mada M i mi znamo bolje. Gospođica je bila leglo baksuza u kom se nesvesno kupala svakog jutra. Gospodin M bi joj na to skrenuo pažnju, samo da je znao šta K traži u Birou, a posebice kada bi imao hrabrosti da se prisabere i na njenom licu vidi osmeh kog ona uporno traži i ponese čim čuje zvonce na vratima Biroa.
I
28.6.2013.
Be First to Comment