Advokatica Vera Palinkaš fasovala je prijavu disciplinskom tužiocu Advokatske komore Šapca zato što je u novembru 2019, u restoranu na proslavi, od muzičara naručila Bajaginu pesmu “Pada vlada”. Prijavu je podneo njen kolega Miloš Mandić, zbog “nepristojnog ponašanja i kršenja ugleda advokatske profesije”, a Palinkaš za Danas kaže da se to dogodilo zato što je prethodno zahtevala da Upravni odbor Advokatske komore podnese izveštaj povodom smene dva člana ovog tela i dovođenja pristalica svevladajuće SNS na njihova mesta.

Tu odluku branio je Mandić, tužitelj i potpredsednik Komore. Tvrdi da je koleginica psovala i nepristojno se svađala sa muzčarima, što ova negira i kaže da bi je u tom slučaju tužio muzičar, a ne funkcioner.

Posle Skupštine Komore su otišli u restoran da proslave, kao inače što čine, pa kada je Palinkaš tražila dotičnu pesmu, vođa benda je ustvrdio da je ne zna, na šta mu je odgovorila da pravi razlog nepevanja leži u činjenici da ne sme tu pesmu da izvodi javno. Ovo nije prvi put da se Palinkaš našla na meti zlatoustih vesnika boljih vremena. Optužila je već kolege da obavljaju “nečasne poslove za klijente” i vlast je na zub u svojim tekstovima i emisijama uzeo i njen suprug, novinar Hanibal Kovač. Advokatica smatra da je prijava podneta kako bi je sprečili da učestvuje u izbornom procesu.

“Ne budi lud, Nemci su to”, rekao je Tomi Zdravkoviću u filmu  “Balkan ekspres” kultni statista sedme umetnosti, pokojni Predrag Milinković. Najbolji kljun filma i gotovo replikant batlera Ripa Kirbija – Dezmonda, što mu je bio i nadimak, u sebi je preklinjao Tomu da peva Lili Marlen na zahtev nemačkih vojnika u kafani, ali ne zato što je intimno oduševljen ideologijom nacional-socijalizma ili okupacijom Trećeg Rajha, već znate, zbog starog slogana “biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati”.

Violinista Dezmond ponaša se identično modernom botu vladajuće partije, svojevoljno i očiglednom uprkos, ili građanima/kama koji su odabrali da ostanu u mraku. Toma, pak, neće da peva okupatorski šlager ne zato što je Srbin, pravoslavac, komunista, ili ga ne zna, već čini to u naletu čiste partizanštine i nepristajanja na dalje okupatorsko ponižavanje, u svakom zamislivom kontekstu, pa i ovom danas.

Ovu zamenu teza sveže koriste Nacionalno Svesni Duhovi kada ispod fotografije vešanja narodne heroine Lepe Radić pišu da stradava “Srpkinja, slobodarka, junak”, a ne partizanka i učsnica NOB-a.  

“Trebalo je da se potrudiš”, cinično je sokolio Zdravkovića nemački oficir, na šta je pevač, svestan težine rečenice koja će se prevaliti preko njegovog jezika, odgovorio: “Nisam želeo da se potrudim”. Videvši oluju na horizontu, prepošteni bot-violinista spremno je kazao da će on lično otpevati Lili Marlen avaj, prekasno. Kada neko želi kavgu, kavga je na meniju šta god gosti poručili. Mislimo o tome.

Danas Tomin kafanski lik neće da peva gostima opozicionog mentalnog pedigrea, neko bi rekao i ljudima koji su uspeli da zadrže makar klicu časti, dostojanstva i zdravog razuma, ali za razliku od fašista Vermahta, gosti koji traže pesmu “Pada vlada” u ovoj državi nemaju ni zrno vlasti i moći. Toma Zlatnog Doba bojkotuje pesmu i bakšiš ne zato što prkosi stranom okupatoru, već zato što se boji odmazde ili očekuje nagradu za ćutanje od domaćih.

Violinista je takođe bizarno obrnuo ulogu. U filmu želi da peva zato što je opravdano zabrinut za sopstveno zdravlje i život, dok danas u zbilji violinisti brinu samo za sve ostalo. Rezime je isti – neke pesme se i 2020. jednostavno ne izvode javno, ali okupatori imaju isti pasoš kao i mi, plus ausvajs za svako nepočinstvo.

Ljudi iz orkestra “Balkan ekspres” postoje i dalje. Odolevaju vremenu i moralu. Družiće se ti veselnici 13. marta u Višegradu, kada obeležavaju godišnjicu hapšenja Draže Mihailovića, na nečemu što je sasvim moguće najbedniji kozplej događaj na svetu. Jedini marš za koji su fizički spremni je onaj na ražanj.

Međutim, ne bi oni tek pevali Lili Marlen nemačkim oficirima, to može i Toma oslobodilac, a može i Dezmond bot. Ti bi lunatici snishodljivo naručivali istu pesmu, častili švapske oficire i laskali im zbog prefinjenog ukusa, nosili ih pijane kući na ramenima i posle im prali kola i čizme. Uslov je samo jedan: da se i oni lažno oduševe njihovim vukojebinsko-koljačkim himnama, baš kao što su i oni glumili oduševljenost nemačkim malograđanskim šlagerom.

U 13.30 prekosutra, četnici u krvlju okupanom Višegradu planiraju da postave “trpezu ljubavi i poštovanja”, a vi mi objasnite zašto se to razlikuje od Lili Marlen u Beogradu, na Banjici ili Starom sajmištu.

Osamdeset godina posle mi i dalje ne znamo šta je zvanično dobro, a šta loše. Kako glasi naš društveni dogovor, a kako ugovor sa državom. Ima li makar jedna istina u koju svako veruje? Izgubili smo moralne nijanse i stepenovanje misli i dela između dva ekstrema – morbidnog gibaničarenja i salonske sanacije tuđih osećanja. Samo je promocija neznanja i prostote subvencionisana delatnost. Što smo agresivniji i podeljeniji oko ličnih i objektivnih istina, a one zahtevaju delikatno vaganje unutar institucija moći i znanja, lakše je da nas majmunišu ljudi sa krvavim rukama oko naših para.

Bez istine nema jasnih granica i određenja pesama Lili Marlen i Pada vlada.

Unutrašnje podele su dostigle tačku pucanja i ne bih vam prenosio kako se u Srbiji međusobno doživljavaju i nazivaju društvene grupe podeljene po ekonomskim i obrazovnim kastama. U zemlji gde i Korona virus počinje rasizmom, seksizmom, kosmičkom glupošću i otvorenim bolom Javnih Organa za javno zdravlje i bezbednost, veća je šansa da se pobiju Toma i Dezmond, nego da ih mlate aktuelni oslobodioci i okupatori.

Još i ova so na ranu: imena i prezimena advokatice i supruga novinara dodatno mogu otvoriti balkansku kutiju zla. Da li se tužakaju zbog krvi, tla, boga, ideologije, morala, običaja ili zakona, niko živ ne zna. Mrtvi znaju.

ZTZ  

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.