Uopšte ne sumnjam da je mlađani Krstić, “petničanin” s Jejla, profesionalac par ekselans. I Božidar s Harvarda Đelić je. I Radovan eks guverner Jelašić je. I Zaharije NOB Trnavčević je. I tako….imamo ih i imali smo ih.

Mere koje je Krstić namenio Srbiji su, verovali ili ne, znane čak i meni, pokrajinskom rekorderu u nepoznavanju ekonomije slobodnim stilom. Sve je to, drage moje & moji, krajnje očigledno i prelako prstouperivo. I zašto ja sad crnjačim i predviđam da će efekti angažmana Krstića biti razočaravajući ?

Verovatno zato što biljke ne cvetaju u bitumenu. Klavir se ne pravi od lima. U punjene paprike ne ide deterdžent. Ide lista…

Ribe imaju neugodan običaj da smrde iz očiglednog pravca, pa tako i Država, koja je ništa drugo do niz vlastodržačkih osoba s imenom i prezimenom. Da parafraziram umirući DS, “šta Krstić uopšte može da uradi u zemlji čiji predsednik bez posledica lažira diplomu, a njegov kolega i gari forsira borbu protiv korupcije” ? Ili kako reče advokat Horovic u intervjuu za Dnevnik: protiv korupcije se ne bori i ne busa se time u grudi, već se – poštuje zakon.

Mada, vidim da su Aca i Toma sve manje garezi, a više rivali. Hoće li SNS pući na hard-kor krilo Tome i erotsko-ljubavno Ace ? Sasvim moguće i sasvim nebitno. Za tebe i mene, tojest. Njima je odveć cool, a to što bih ja voleo da se raspadne bend koji ne slušam je….moj problem.

Naš problem je, avaj, kako Krstić da pokrene privredu, zaposli ljude i sredi finansije ako svaka šuša krade za sebe i svoju partiju ? Ako se ne poštuje zakon, ako se gangsteri, sveštenici i privrednici za svakog mandata licemerno i ogavno, obaška javno, preporučuju vodećim ljudima u državi. Da nije Krstić danju ministar finansija, a noću Betmen ? Eeehh…..I wish!

Jadan čovek. Voleo bih da grešim ali mislim da ćemo ga brzo potrošiti, pa će se, kao Jelašić, vratiti u neki gigantski srebroljubački konglomerat, gde će za deset puta veću platu raditi posao deset puta manje stresan od srpsko-ministarskog.

Ili će, ne dao bog, biti uspešan u poslu, pa i harizmatični vizionar čak, nakon čega ćemo ga – ubiti.

E, onda će DSS i Borko Ilić da mu obnove neoštećenu kuću u kojoj se rodio, po mogućnosti u drugoj državi. Kao Gavrilu Principu, o kom bi satima mogli da pričamo šta, kako i zašto, ali nećemo, jer u Novom Sadu trune kuća Mileve Marić Ajnštajn. Za nju smo ziher da nije terorista, pali slobodar ili izmanipulisani buntovnik. Ili nismo ?

Koliko nas veruje da je ona uradila Opštu teoriju relativiteta, a voljeni Berti je zdipio ? Pitam jer polovina veruje Aleksandru Vučiću.

No, sve je ovde moguće osim katarze. Uostalom, Boris Tadić je psiholog koji ne kapira ljude, a Čedomir Jovanović dramaturg operisan od osećaja za dinamiku i klimaks radnje.

Hajde da pomognemo Krstiću. Štajaznam, krenemo od riblje glave i zahtevamo da predsednik da ostavku zbog krivičnog dela, koliko god ovo bila inicijativa stranke koja nas je dovde i dovela.

Ne ide, a ?

Naravno da ne. Iz fotelje.

Znaš ti zašto

I