Vest da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu govoriti na panelu „Sloboda medija u krizi“ je odvratna i problematična u svakom zamislivom demokratskom kontekstu. Na internetu je najčešće praćena poređenjem sa Adolfom Hitlerom, koji drži kurs o jednakosti, multietničkoj toleranciji, kontroli besa i nekonfliktnom rešavanju sporova.

To je povuklo dva problema. Predsednikovi ljubitelji i dužnici dobili su lep poklon za diskreditaciju ljudi kojima smeta Vučićevo nasilje i uzurpacija svih institucija, jer je poređenje sa nacistima i njihovim liderom u debatama uvek osuđeno na poraz. Prosto, niko nije kao Hitler. Istovremeno je propuštena prilika da se manje obavešten deo javnosti podseti da nepočinstva koje aktuelni srpski režim radi nad sopstvenim narodom imaju slične ili iste elemente nasilja, zastrašivanja, manipulacije, ucene, korupcije, nepotizma, degradacije intelektualizma i puke propagande, koje je ama baš svaka zločinačka vlast na Planeti činila i činiće, pa i narečeni propali slikar iz Austrije.

Naš predsednik, eto, nije Hitler. On je i dalje onaj stari, dobri šoven, huligan, mačo Balkanac i ratni zločinac sa zgarišta bivše Jugoslavije. Kome se ovakva etiketa učini prejakom, neka razmisli zbog čega je pravosnažno osuđen Vojislav Šešelj i pronađe šta je to ovaj uradio, a da Vučić nije bio odmah iza njega radeći to isto ili gore.

Uoči pisanja teksta uplašila me je obaveza da pogledam šta je sve predsednik Srbije govorio u Davosu. Mučno je to, ogadi ti dan i truje život, što je najgore, posle uopšte nisi ni srećniji, ni pametniji. I pogledah.

Da li ste ikada slušali i gledali tog čoveka u poslednjih nekoliko godina? Jeste, naravno, hteli vi to ili ne. Narcisoidni licemer, beskrajno neduhoviti nasilnik i patološki lažov hvali sebe gde stigne (ekonomija), a kada mora da priča o stvarima neprijatnim po njega i stranku (a to je isto, opet sličnosti sa mehanizmima zločinaca) poteže arsenal spina, zamena teza, relativizovanja, skretanja s teme, podilaženja, uopštavanja, pojednostavljivanja, tumačenja stvarnosti iz njegove bolesne vizure ili banalnog laganja. Znate čoveka i nijedan opis na papiru nije dovoljno lucidan da nadvučići pravog Vučića u TV formatu.

Desilo se, pak, u međuvremenu nešto što je gledanje palamudljivog predsednika učinilo neosetno laganim i brzim. Da li ste videli šta se dogodilo u jednom novosadskom tržnom centru kada je izvesni jutjuber hteo da se druži sa maloletnim obožavaocima? Taj haos i nered? Zbog te sam vesti morao bliže da se upoznam sa materijom i nakon višesatnog gledanja Jujtub kanala ovog mladog uzornika, poželeo sam da ponovo slušam Vučića kako priča sa Reporterima bez granica i traži njihovu pomoć u domenu, molim tuš – državne pomoći medijima!!!

To šta fascinira decu na Jutjubu je strava i užas. Teško je precizno opisati nelagodu. Stari Karpenter, retuširan mangom, scenario Radoš Bajić kada ga ne ide, u pokušaju da glumi mladu osobu kako je on zamišlja – sve to, pa loše snimljeno i osvetljeno.

Iako se iz priloženog ne vidi, navršila se prva nedelja u godini kada je Novi Sad evropska prestonica mladih. Gromoglasno prazna ali i dalje prestonica. Ti isti mladi su pre neki dan otišli u tržni centar da se druže sa Jutjub idolom koji se zbog eskalacije nasilja i manjkavosti organizacije uopšte nije pojavio na sceni. Mi stariji sećamo se „Hejsela“, mlađi će se možda sećati ovog poraza. Ili smo mi budale, a ovo je zapravo pobeda i primer kako dalje.

Po rečima punoletnog očevica, cika, srča, vriska i gubljenje u gomili pratili su onesvešćivanje, lomljava, krađe, pištanje alarma i blokada eskalatora. Čudom niko nije ozbiljno povređen. Policija je intervenisala bukvalno stadionski i deca su u manjim grupama mogla da se fotografišu sa idolom u posebnoj prostoriji. Zvezdu je iz Novog Sada ispratila policija, efendi Miloše Vučeviću, pa vi vidite kakvim ljudskim materijalom vladate u ime partije, Njega i Njegovog Brata. Razmislite dobro sledeći put kada decu javno častite superlativima koje ne zaslužuju, jer što bi oni bili drastično bolji od nas.

Zašto su predsednik Srbije, Jutjuber koga vole deca, tržni centar i Evropska prestonica mladih u istom tekstu?

Zbog nasilja. Neka se Borko Stefanović ne naljuti ali nasilje nije samo kada neko pokuša da te ubije tupim predmetom po glavi. Ono u Srbiji ima višestruku pojavnost, od fizičkog do estetskog, i nemojmo se lagati da sasvim slučajno eksplodira u društvu koje zajaše neko ko mu je sklon i ko s takvima sklapa poslove. Jako bih voleo da me novosadsko stolovanje evropskom kulturom i mladima u praksi demantuje, ali meni se u najavi javljaju samo nasilje nad ukusom, stvaralaštvom, prostorom, buntom, neprihvatanjem prosečnosti, objektima, projektima, sinekurama i kešom. Glamurozna torta bez jaja, šećera, oraha, brašna, kvasca i vanil šećera, ali što sija u mraku… 

Kriviti decu je apsurdno. Ništa nisam bio pametniji i bolji od njih kada sam čekao u redu bioskopa Arena da kupim kartu i naočare za „Ajkulu 3D“, u meni do tada nezamislivoj gužvi i redu koji se protezao do mesta gde se danas prodaju hamburgeri na Bulevaru Mihajla Pupina. I znate šta? Jeste bilo neprijatno ali odrasli i deca su se držali relativno dostojanstveno, a radnici za šalterom nisu bili šikanirani zato što nam država, TV i nepostojeći Jutjub nisu govorili da je nasilno, drsko i primitivno ponašanje naša nova norma. Apsurdno je i kriviti Jutjub, koji je važna poslovna i zabavna odrednica za mlade. Problem nastaje kada se društvo toliko uneredi kao naše, da su nam najpoželjnije Jutjub snajke i zetovi osobe u najboljem slučaju ispražnjene od svakog smisla i klase.  

Tu je i apsolutna nekritičnost. Da li ste primetili da deca sve ređe iznose lične stavove nedvosmisleno i razborito, da se teško izražavaju bez upotrebe reči „kao“, „znaš“, „tako“, „ono“…? Ne znam da li se u školama uopšte uči javni govor, ili ga samo upijaju od neartikulisanih Jujtubera i uticajnih uličara, ali nisam spreman da poverujem da su deca iz tržnog centra naša svetla budućnost. Oprezno strepim od njihovih izbora i manira u budućnosti, ukoliko se naša država, njene institucije i javni prostor temeljno ne dekontaminiraju od kala u kojem smo zaglibljeni.

Ta deca zaslužuju novi društveni dogovor i viziju društvenog uređenja.

Shvatili su, u međuvremenu, da biti jasan i kritički određen nije društveno isplativo i svoje nade, snove i strahove filtriraju i ublažavaju jezičkim poštapalicama. Problem naravno nije to što na Jujtubu ne postoji nikakva kritička selekcija kvaliteta i vrednosni sistem, već što isto to nemaju u svojoj rođenoj kući i u institucijama Republike Srbije, koje se zovu skraćeno Aleksandar Vučić. A vi pogađajte kakvi će im se političari dopasti kada postanu punoletni, kome će pokloniti glas i kome je to u interesu.

Zatim zbog šarlatanstva i nedoraslosti poslu. Menadžment tržnog centra ugrozio je živote maloletnih posetilaca ili zbog opšteg nemara, ili epske nesposobnosti da prepozna potencijalan haos koji može nastati kada dolazi neko ko je jako zanimljiv deci, što ovaj jujtuber, nažalost, jeste. Slučaj za kolektivnu tužbu koju bi roditelji na sudu glatko dobili.

Ono što dodatno plaši je nesposobnost ne tako male dece, tinejdžera, da prepoznaju vrlo opasnu situaciju, batale je i sklone se na bezbedno mesto. Od koga su to videli? Možda je i to nova norma – ludost za koju ćemo se pretvarati da je hrabrost. Od tržnog centra do Gazimestana.

Čekajući hrabar odgovor evropske prestonice mladih,

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.