Dobar pokazatelj da je zemlja u kojoj živiš katastrofalna mogu biti i jezičke neodumice, u slučajevima kada iz oblasti gramatike pređu u percepciju stvarnosti.

Recimo, reči “hladnjača” i “zamrzavanje”.

Poznajem previše ljudi koji na njihov pomen razmišljaju o likvidiranim ljudima i padu standarda. Jače je od čoveka, te slike u glavi. Još nisu izmaglile.

Oduzimanje temperature, kao fizički proces i metafora, nije svedeno na osnovni smisao i bojim se da je famozno Suočavanje S Prošlošću, njen izostanak, glavni krivac za ovo izvitopereno jezičko transcedentiranje.

Optuženi: mi. Optužba: krivično delo nečinjenja. Kako se izjašnjavamo: nevini smo. Presuda: ćuti i trpi.

Pretpostavljam da će leš nesrećnog momka koji je poginuo u Americi biti prenesen u Srbiju u nekoj vrsti hladnjače. Ta hladnjača preleteće Atlantik u trenutku dok Vučić, Dačić i ostali Nebitni Svemogući zamrzavaju sve osim rođenih ambicija.

Pogine ti sin tamo daleko, pa shvatiš da se u zemlji štedi.

Onda dođe komšinica s hladnom trajnom i kaže “ko zna zašto je to dobro”, odnosno “samo da nije gore”. A to gore je, recimo, da ožalošćena porodica zapati neku bolest od stresa, što se dešava dok pišem.

Ako sam dobro razumeo, transport tela pokojnika u Srbiju i troškove lečenja preživelih pokriće vlasnik firme u kojoj su radili. Kada čuju reč “hladnjača”, Amerikancima je i dalje prva pomisao životinjsko meso, možda su zato uradili ono što smo mogli i mi. Nama je taj hladni kamion oslikan isprepletnim ljudskim rukama i nogama koje vire iz poluotvorenih vrata.

Izvučen iz nezamrznute vode, zbog ljudi koji se mrze i mrznu od usamljenosti i manjka smisla.

Ne svi, doduše. Neki misle da toga, tog kamiona, nema, drugi da je tako trebalo, a treći ne žele o tome da pričaju jer će im se jelo ohladiti. Zamrznuti.

Jako me je ganuo Aleksandar Vučić, koji je lično zvao najtužniju osobu u zemlji i preneo mu saučešće. A učešće ?

Ako je i od populiste, mnogo je. Ginu deca i u matici, pa se ne cima i fingira tobože potresen izraz lica. Ovaj se otac ima zvati da bi mu pomogli novčano, muka je pregolema, i sve osim živih para i regulisanja papira je licemerno reklamerstvo zbog kog đavolu srce poskoči od sreće.

Vidim da je i SPC spremna da pomogne. Podrškom, molitvom, obredom i animacijom donatora. Gorivo nisu pominjali.

Kao ruska braća za vreme NATO bombi – “Mi osuđujemo, mi smo šokirani, mislimo na vas, tu smo”

Niste tu, ali bombe jesu.

Voleo bih da grešim ali problem ne bi postojao da smo tu priču o hladnjači prepustili Amerikancima. Da je pokojnik živi ludak koji je ubio ili prebio, pa sada njima treba hladnjača ili zamrzavanje hematoma i distorzija.

Poziv u posetu Parlamentu se podrazumeva i ne odbija.

Nema na ulazu čiviluk za stid.

Znaš ti zašto

I