Stvarno ne znam, niko ne zna, zašto je i kako starac dobio srčani udar od kog je umro na šalteru Elektrovojvodine. To nas, naravno, ne sprečava da se tim povodom svađamo i optužujemo. Da sam vlasnik medija X zabranio bih komentarisanje takvih vesti, dok policija i lekari ne kažu svoje.

Nego, jel’ to šalter EV ili EPS-a ? Da li će i ta pokrajinska institucija nestati uz našu palanačku šutnju NS Glembajevih ? Zabole vas, znam.

Čovek je umro u redu, a mi ćemo crkći od nereda u kom nas vlast pokušava ubediti da postoji red. Pisao sam da me je pre neki dan policija u civilu legitimisala i pretresla na ulici. Jedno sam prećutao…

…dobro, dve stvari. Ova druga se tiče mog relativno ugroženog prava na nevinost dok se ne utvrdi drugačije. Zašto su zaustavili mene, a ne tipa ispred ili iza ? Šta mene čini Sumnjivim Licem, a njih ne ?

Vrlo prosto – javnost je ovde i dalje oprezna kada uoči nekonfekcijske tipove i prema njima se postavlja drugačije. Strah ih je jer ne umeju rastumačiti nebitne simbole i sitnice moje spoljašnjosti. Reći ćete da preterujem ali imam dovoljno svedoka koji će potvrditi da se u Srbiji odstupanje od norme, koliko god niska bila, tretira s podozrenjem i načelno je najpoželjnije da izgledate kao da ste sišli s fabričke trake. Njih ne diraju, osim ako ih baš ne vide kako čine prkršajna ili krivična dela.

Ne znam koliko neprijatnosti mora da se dogodi svakom od nas da shvatimo da smo svi mi manjina, na ovaj ili onaj način.

Ovo smo negde uveliko znali; malograđanština ne toleriše odstupanje i u njemu uvek vidi skrivene namere ili slabosti koje više golicaju ogovarače nego ogovaranog. Sigurno nešto nije u redu sa svima koji smo manje ili više drugačiji, ali su zato Tihi Susjedi ogledalo našeg uspeha i ponosa, ma koliko mrtvih, opljačkanih i prebijenih ostavljali iza sebe.

Nego, taj pretres…

Nakon što su se predstavili, smorili me i prekopali, mlađi me je ljubazno zamolio da se strpim jer dispečeri u centrali imaju pune ruke posla. Stvarno, čekao sam između pet i deset minuta da sterilni glas s “Motorole” izgovori magičnu šifru koja potvrđuje moju unapred izrečenu i nepoverovanu neosuđivanost. Ne znam tačno koliko je vremena prošlo jer vam dobar stojim da nema ničeg besmislenijeg od razgovora o vremenu s policijom. “Kako je, šta ima…” i tako to, brzo se presuše teme, pa onda cipele taru asfalt tapkanjem dok se neko tamo ne smiluje i kaže kolegama da me puste.

Ovo nije bio blef. Dispečeri su imali mnogo poziva, čuo sam ih, što je kasnije u meni izazvalo blagu nelagodu. To smo već imali, ako se sećate…

Bezbedna država nije ona koja koristi policiju za “nasumičnu” kontrolu građana. Zapravo, u razvijenim demokratijama takvu je policiju moguće tužiti, ukoliko smara ljude bez realnog povoda. “Opravdana sumnja”, tako se valjda zove to kada policija može da te cima, a za šta je u Srbiji dovoljno ne oblačiti se i ne izgledati kao zvezde s televizora.

Kada radi svoj posao kako treba, policija je nevidljiva. Na vestima saznamo koji su gangsteri pohapšeni, ako su krupne ribe, isti ti mediji prenesu presude i ćao đaci. Ovakve ulične racije previše me podsećaju na Slobino vreme, a to što su policajci danas više ljubazni i manje naoružani, meni su nebitne nijanse. E sad, to što političarski ološ nema nikakav rezultat u borbi s kriminalom mora nekako da se nadomesti.

Diverzijom alijas spinovanjem.

Ako je suditi po iskustvu, državni vrh je toliko nemoćan i korupmiran da je demonstracija fizičke sile jedini preostali argument da država uopšte i postoji. Onda će i deda Giga odložiti svoj primerak Qrira, ugasiti “farmu” i reći da je to dobro, da će Vučić stati kriminalu na rep, nema više zezanja i sve u tom suludom žanru jalove fikcije.

Ne vidim drugi razlog čemu toliko arčenje ljudstva i resursa, osim da nepismen narod stekne lažnu sliku o tome da Srbija vodi računa o njihovoj bezbednosti. Jeste, brine o nama do te mere da se sada umire i na šalteru, a kolega Gojić privodi jer je fotkao po gradu, labudove beše.

Obično svakom malom detetu poželim da nipošto ne bude jedan od svih, da poraste što osobeniji/a, pa i “luđi/a” ako to želi, obavezno štaviše, jer ta ludost nije prepreka do prave ljubavi pravih osoba.

Štaviše, “ludaci” je lakše i nađu. Onu pravu.

Danas ih učim da foliraju da su normalni, pa neka posle u Četiri Zida budu ko zaista jesu.

Manje boli. Manje smara.

Manje vredi i manje bode slepe oči.

Znaš ti zašto

I