Zaštitinik građana Saša Janković koleginici Danici Vučenić, kroz jedan sasvim osoben osmeh divljenja u nesreći. Svi smo videli sjaj u oku, nisam tripovao i to boli.

###

Tekst ispod pišem nakon poslednjeg emitovanja emisije “Jedan na jedan”. Tu sam, s koleginicama u O radiju RTV-a, gledamo se s kamenom u želucu i razmišljamo kako ćemo se jednog dana tačno sećati gde smo bili i šta radili kad je Danica napustila novinarstvo. Napustila našu kuću.

Kada je otišla Olja Bećković jeo sam puding i razmišljao koji film da gledam uveče. Kada su pale prve bombe slušao sam “Faith no more” na vokmenu. Fredi Merkjuri je umro dok sam igrao basket. Pogibiju Ajrtona Sene sam gledao kod roditelja na televizoru, nakon piletine s krompirom, a za Milana Mladenovića i Kurta Kobejna sam saznao u gimnazijskom dvorištu. I tako…

Ako me pitate šta je u mojoj utrobi ostalo nakon poslednje emisije “Jedan na jedan”, onda je to fejd-aut u studiju i zaštitnik građana koji se uz diskretan naklon pozdravlja s novinarkom držeči je obema šakama.

Viteza poziva i laureatkinju “Dušan Bogavac” zločinačkim nečinjenjem su oterali najbedniji od nas. Infantilni pokvarenjaci bez ičega vrednog pomena. Kukavice bez svog “ja”, stava, mišljenja. Jajare koje ti se smeju u lice dok si nemoćan da ljudima koji su ih izabrali opravdaš TV pretplatu koje ima, ili nema, zavisi. Sve ovde zavisi ili visi, osim zveri ljudoždera. Oni su tu.

###

Tu su i reaguju onako kako je zverima jedino moguće. Tela iz helikoptera nismo pošteno ni pokupili sa onog nesrećnog atara, a premijer je mrtav hladan, kao beba o kojoj priča, izjavio da bi on uvek odabrao da se dete spase, šta god rekli oni koji su plaćeni da postavljaju pitanja. I tako u krug, na svako suvislo pitanje – “ja bih spasao dete”, jer je očigledno da bi ti, ja, pokvareni analitičari i Miroslav Mišković sigurno odabrali da se dete ne spase.

Ovo me nije začudilo. Ne očekujem ništa od čoveka koji prvi ozbiljan posao ima u četrdeset i nekoj, pa još i najodgovorniji, sasvim je normalno da je impresioniran koliko radi. Zato je olako preuzeo odgovornost za sve, i što jeste uradio i što nije, a da ste ga pitali “znate li da to podrazumeva Vašu ostavku”, odgovorio bi vam da je želeo da spase dete, pa neka vam je na čast ako zbog tog želite da mu zavijete porodicu u crno. Zna on o čemu govori i šta radi, video čovek Potočare na televiziji.

###

Nije, rekoh, to bilo dosta za nesoj koji nam krade dane i pare. Tako besmislena smrt časnih ljudi i bebe traži ozbiljniju diverziju nego što su odlazak Danice Vučenić i uvredljivi odgovori na pitanja novinara. Pokrivanje ministara, pritisak na pravosuđe – ni to nije dovoljno. Za takve katastrofe u demokratijama lete glave, ali znate kako, u demokratijama ministar policije ne juri otmičare deteta, a ministri zdravlja i vojske ne idu na piste da se slikaju s pacijentima.

Došlo je vreme za najteže haubice iz arsenala spinovanja i podizanja opšte panike. Jasno kao dan, ovo je savršen trenutak da se najavi veliki miting u gradu u kom postoji jedina institucionalizovana opozicija, a to što će mrak i zaborav da pojedu pilote, lekare i dete, šta sad. Mi smo ti koji jedu, oni samo serviraju i dok prolazi – prolaziće.

Samo nemojte posle da kukate kada umrete, pa se niko ne seti da pita dželate zašto.

                                                                          Miting.
foto: RTV

###

Što se mitinga tiče, ozbiljno sam naoštren da se autobusima građanski blokira pristup Novom Sadu. Nerado otimam sendviče iz ruku gladnih ali mi je važnije da vidim koji to Novi Sad Podržava Reforme. Ko su ti ljudi i koliko liče na ministre koji ništa ne znaju, ništa ne umeju, ali se ničega ne stide.

Neko će reći, “pa dobro Mihaljeviću, zar nisi ti prvi koji je urlao zbog prava ovih ili onih da se okupe, nisi li ti lično okupljao i bunio se, sokolio LGBT narod i prozivao policiju….” i taj deo je tačan. Problem nastaje kada se patološka želja za osvajanjem tzv. Pokrajine i guranje države u privredno-finansijski-dužnički ponor maskira u ovcu Podrške Reformama, dnevnice s neba i turističku turu po Novom Sadu.

Da li se Novi Sad bunio protiv secesioniste Bojana Pajtića 2013. na Drugom Jogurtu? Jeste, i tada je bolja polovina novinara “Dnevnika” počela da napušta firmu. Da li je Novi Sad podržao Aleksandra Vučića prošlog februara? Jeste, i od tada živimo toliko bolje da nas je bukvalno sramota. Da li Novi Sad treći put u tri godine treba da Podrži Reforme koje ne može da spreči ni onaj lunatik koji bi to hteo?

Izvinite ali ovo je previše. Zašto ne održimo miting podrške helikopteru? Nije li to prvi put u srpskoj istoriji da je odojče poginulo u helikopteru?

(U ovom trenutku mi zvoni mobilni i moje duboko grlo mi saopštava da se moj dosije radosno i ubrzano vrti u rukama Onih Kojih Treba, tek da znam da Služba ne spava i revnosno prati sve osim helikoptera. Uopšte se ne šalim, a vi prosudite čega ću se sećati u danu kada je Danica otišla iz novinarstva.)

###

I, da zaključimo, ko nam je saopštio za taj miting. Gradonačelnik Miloš Vučević? Premijer lično? Ne, naravno – to bi bio njihov posao, već radikalska gnjida Aleksandar Martinović, čovek sa više plata i funkcija nego moždanih ćelija, neko ko je damage absorber u stranci. Dobro mu ide taj posao, za drugi ionako nije.

Argumenti su cinično helikopterski: neka nevidljiva sila nas sprečava da se vinemo put neba i taj i svi ostali problemi se rešavaju – mitingom?! Martinović autoritetom mokre vate kaže da je Novi Sad izabran zato što je 2014. dao “najveću podršku” njegovoj stranci, mada, ovih 46,28 posto glasova ne deluje tako impresivno spram 69,51 u Ćupriji, 70,38 u Gori kod Prizrena, a ni u odnosu na srpski SNS prosek od 48,8%.

Nije dosta? Možda je miting tu da nas podseti da su vlast u tzv. Gradu oteli drugoplasirani (SNS+) i četvrtoplasirani (SPS+) na lokalu, pa su lov(in)u podelili sa kreaturama za koje niko nije ni čuo, kamoli glasao? Kreaturama tuženim za krađu izbora? Zna li Martinović ko su Bokan, Fajgelj i Kurina? Dođavola, znaš li TI ko su ovi likovi? Pa, kako bih ti rekao – tvoja vlast.

I sad, zamislite da pitam Martinovića: “Izvinite, ali Vi lažete, evo vam brojke RIK-a, zašto baš Novi Sad za miting, a ne Ćuprija ili kosovska opština u, jebiga, dijaspori?”

Koliko bi mi puta rekao “reforme”, “beba”, “plaćenik”, “izdajnik”, “tendenciozno”, “naručeno”…a koliko činjenice?

Ali tako vam je s njima, ili ste time, posle 25 godina, iznenađeni?

Naravno da ne.

Znaš ti zašto!

I