Gospođa D – “S žaljenjem konstatujemo da su požarne stepenice ružne i tužne te Vas obaveštavamo da Vam je renta upravo porasla.”
Gospodin R – “Na ovoj okeanskoj dubini i kosmičkoj visini, postojanje vatre je fizički nemoguće zbog manjka kiseonika i zbog toga smo rešili da požarne stepenice poklonimo sakupljačima sekundarnih sirovina.”
Gospodin G – “Poštovani komšija, preporučujemo Vam da lečenje započnete u instituciji otvorenog tipa, sa rasklopivim požarnim stepenicama od prirodnih materijala, poželjno na tamnoj strani Meseca.”
Gospođica V – “Zaboravi stepenice. Dođi u 18 sati.”
Gospodin S – “U ovoj godini ostvarili smo značajne uštede na pokućstvu, repro i potrošnom materijalu, sijalicama i masnom kreču. Do toga smo došli timskim radom i samoodricanjem, na čemu Vam iskreno zahvaljujem.”
Gospođa T – “Rastužilo me je Vaše nepristajanje da se ovim povodom umirite i odustanete od ove sulude ideje. Moj sin genijalnih sklonosti bi mogao da s njih padne i povredi se, a kćer bi bila dovedena u iskušenje da ih ukrade. Bestidniče!”
Gospodin F – “Zaboravi stepenice. Dođi u 23 časa.”
Romina Dijaz Brarda – “Njujorške požarne stepenice”, akril na platnu
foto: artvenue.com
Ove odgovore Rudolf Ubiparip brižljivo čuva u vatrootpornoj kaseti ispred svojih vrata od stana. Bili su predmet krađe u nekoliko navrata ali su se počinioci uvek sami predali policiji, gde su neki započeli blistavu karijeru. Ta vrata su od lako zapaljivog drveta zato što Ubiparip više veruje drugima nego sebi, osim u slučaju požara, kada ne veruje nikome, pa ni vratima.
Novogodišnje praznike Rudolf provodi zamišljajući kako sedi na požarnim stepenicama pre, tokom i posle požara. U susret februaru, svake četvrte godine kupuje poseban zarezač za otupljivanje grafitnih olovaka i oštrog testa koje se još nije pojavilo u supermarketima, pa studiozno piše novu molbu koja će biti odbijena.
Jer Sunce nikuda neće otići bez njega.
Odbijenog.
Na stepenicama koje nema.
I
Be First to Comment