Spomenka Kevendiš bila je žena grešnog pogleda i lekovitih ruku. Sada već legendarna uzgajivačica nade iz okoline velikog grada, čitavog života primala je mušterije isključivo u neprilično doba, kada se pristojan svet pretvara da mu je stalo do tuđih osećanja. Vlasnica državnog rekorda u neplaćanju poreza i bacanju kugle uživala je izuzetno poštovanje okoline zbog svojih brojnih vrlina, među kojima izdvajamo značajan imetak i najjači šamar u srezu.

Gospođica Kevendiš nije se nikada udavala iz razloga krajnje ličnih. Imala je, naravno, tokom decenija ljubavnike od glasa i stasa ali su je tim povodom zli jezici poštedeli. Svako je znao da će mu Spomenkine ruke kad-tad zatrebati, dok su ljudi načelno optimistični tračeve krotili utemeljenom verovatnoćom susreta s njenim vrhunskim kvalitetima.

Kada bi klijent ušao u njen dom, iznenadio bi se odsustvom svake umerenosti i takta. Kevendišova je svemu davala novi smisao, od prostornog planiranja do eklektičkog uređenja enterijera. Menjala je omiljena pića kao čarape, pušila i prestajala, eksperimentisala s opijatima i piramidalnom trgovinom kozmetičkim preparatima i jedino čega nikada nije mogla da se reši je unutrašnje golicanje kojim je u ljudima uzgajala nadu.

foto: joe-ks.com

U zavisnosti od dešperantnosti i apatije mušterije, nju je mogao zagolicati stomak kao kada se zaljubila na moru pre 48 godina. Njegov pogled je tada bukvalno ušao u njen trbuh počeo da si namešta ležaj, jednako ležerno kao žigolo i sakralno kao ugovoreni suprug. To je Spomenku navelo da se prijatno uplaši i naglas tresne “ja pijem gorču”.

Lakše slučajeve pada duha rešavala je umilnim trncima u perifernim delovima tela. Izvesni osiromašeni broker spasao je tako karijeru i dušu kada je Kevendišova oko desnog lakta osetila levi lakat ljubavnika R, dok su se šetali propalim ski-centrom kog je njegova toplina duha pretvarala u pejsaž iz bajke sa srećnim krajem i neispričanim obrtom. Broker to nije mogao znati ali njena ljubav prema R. dobrim delom je rasla iz nedoumice da li da ga zaprosi ili ubije, što je R. džentlmenski rešio srčanim udarom mesec dana posle.

Na sahrani Spomenke Kevendiš bili su svi iz sreza. Došli su i nepoznati ljudi u tamnim odelima, pesimisti, optimisti, lopovi, kurve, lekari i rudari, samo ne zadovoljne mušterije.

One se i dalje privikavaju na njene nagle promene raspoloženja i navika, što neprilične trenutke kada su zajedno čudesno boji verom u dobro i uspehom.

I