Rodoljub Mekmahon rodio se u gluvo doba noći, na regionalnom putu E-32, nakon saobraćajne nesreće u kojoj niko nije povređen osim sujete vozača. Te gluve noći njegovi roditelji će se dugo sećati i prepričavati događaje koji su je ispunili pre svega zato što su prvih nekoliko godina bili ubeđeni da je mali Rodoljub gluv i da nema sposobnost da oseti kiseo ukus.

Mekmahon junior je naravno čuo sasvim dobro ali samo pod uslovom da mu se govori vrlo tiho. Glasan govor ili kakva buka dovodili bi ga u stanje potpune anksioznosti, nekada i paralize, što je lečio prežderavanjem krastavčićima čiji je ukus osećao kao i sva deca, samo se nije mrštio i kreveljio.

Nakon školovanja i glasnih uvreda na njegov račun koje nije čuo, Rodoljub je započeo blistavu karijeru pozorišnog šaptača. Niko nije umeo jasnije i neprimetnije da pomogne glumcima i glumicama u nevolji, što su ovi izuzetno cenili i uredili kod tehničkog osoblja da zavesa uvek padne s blagim zakašnjenjem, kako bi Mekmahon na vreme mogao da pobegne pre gromkog aplauza. Toga i gužve na garderobi.

Ako bi kojim slučajem bio emotivno povređen tokom predstave, a to se dešavalo sporadično, krastavcima se gušio u šminkeraju. Imao je tamo i kasetu s konzervama, okružen planinom cveća i darova upućenim zvezdama. Za razliku od zaposlenih u pozorištu, neposredno nakon predstave uopšte nije razmišljao o njoj, niti razmenjivao refleksije, već se odmah pripremao za novu i lagano omekšavao suglasnike u narativu, posebno one tvrđe, koji su lako mogli skliznuti u uši posetilaca iz lože 12A. Tamo je redovno sedela klijentela iz više kaste, za koju nije mario, ali i izvesna dama za koju jeste, pa se strašno bojao da ga ne čuje.

                                                          Intervencija Slobodana Šušnjevića

foto: zTz

Zbog nespremnosti da nauči jezik gluvonemih okolina ga je držala za neozbiljnog i nedovoljno posvećenog karijeri i ljubavnom životu. Posao mu je, istina, cvetao ali ljubav baš i ne. Dame su ga doživljavale kao paničara sklonog transu bez previše upuštanja u njegovu enigmatičnu ličnost i karakter. On je davao sve od sebe da pronađe savršeno prosečnu ljubavnicu, ideal na pola puta od nimfomanke do frigidne, s kojom bi, verovao je Rodoljub, mogao razmeniti nešto više od zbunjenog pogleda avaj uzalud. U trenutku kada je bivalo jasno da od romanse nema ništa, Mekmahon je na nivou refleksa potezao za krastavcima unutar sakoa, što je smirivalo njegov nalet emocija i skraćivalo nepotrebno mučenje u bolnoj tišini ljubavnog sastanka.

Zbog tih krastavaca je zapatio nekoliko nedoličnih nadimaka, srećom ih nikada nije čuo.

Rodoljub i dalje radi kao pozorišni šaptač i smeše mu se prosečna penzija i večna zahvalnost kolega. Sam i usamljen, i dalje razmišlja kome da ostavi stečenu imovinu, a da se tom prilikom nikako ne lati krastavaca.

Svestan je da bi mu razgovor s prijateljima pomogao ali ga odlaže iz bojazni da se s nekim konačno sporazume, za šta je preduslov da ga ljudi čuju.

Praznog stomaka.

I